- Depresija je univerzalni fenomen. Ona nije bolest za sebe, već se pojavljuje i kao sekundarni fenomen kod mnogih drugih psihičkih oboljenja. Budući da je to jedan toliko širok dijapazon, vrlo je bitno da znamo o kom tipu depresije se radi – navela je Aleksandra Janković psihijatar i dodala da postoje depresije koje su psihotične i koje su u pravom smislu reči bolesti, i često imaju psihološku osnovu.

Prema njenim rečima, depresija je gorući problem sa kojim se susrećemo u 21. veku, pošto mnogo ljudi prolazi kroz depresivna stanja ne lečeći se. Kako je ona rekla, depresija se manifestuje usled nedostatka određenih neurotranstitera:

- Uvek postoji određeni potencijal, odnosno slabost organizma pojedinca, ali da je u pitanju nasledni faktor, to još uvek niko nije potvrdio – objansila je Janković, i rekla da je ovaj tip depresije prava mora, jer postoji i gubitak dodira sa realnošću koji je karakterističan za psihoze.

Objašnjava da se ovakav tip psihoze, odnosno depresije nikako ne može lečiti samo psihoterapijom i razgovorom, već je neophodna upotreba korišćenja lekova koji nadoknađuju nedostatak određenih transmitera tokom lečenja.

- Takođe, postoje i depresivne situacije koje se javljaju usled nekih nepredviđenih okolnosti, kao što je gubitak voljene osobe, gubitak doma, selidba, gubitak posla, potpuno novo okruženje, manjak sna i druge neočekivane okolnosti – kazala je Aleksandra i naglasila da su mnogi ljudi koji su izgubili svoje kuće, iako po svojoj prirodi nisu skloni depresiji, imali depresivne reakcije, manjak energije, pesimizam, i promene raspoloženja.

Kako je navela, ukoliko depresivna reakcija na neku situaciju potraje, onda, kako kaže, ne možemo da govorimo samo o reakciji, već je određena situacija bila okidač kojim su iskristalisane neke karakterne osobine i određeni poremećaj koji do tada nije primećen.

Generalno, depresiji će biti skloniji oni koji načelno imaju problem sa samopoštovanjem, sa životnom energijom, oni koji se teško ukljućuju u društvene odnose i povlače se iz onih socijalnih situacija u kojima bi mogli da nađu utočište

Neverovatno je da u 21. veku i dalje postoji problem stigme odlaska kod psihijatra

- Kad god imamo neki zdravstveni problem, bilo da je virusna infekcija ili upala, mi hrlimo kod lekara, ali kada je u pitanju odlazak kod psihologa ili psihijatra još uvek postoji mnoštvo predrasuda – rekla je Janković i osvrnula se da ove predrasude onemogućuju ljudima da brže i lakše prevaziđu depresiju:

- Ljudi koji su zapali u depresivna stanja će uz pomoć nekoga koj je stručan brže i lakše izaći iz te depresivne pozicije, nego ako se to ostavi i zapusti – objasnila je ona i osvrnula se na to da kada su tinejdžeri u pitanju ni po koju cenu ne smemo ponašanje adolescenata da povezujemo sa takozvanim ’’tinejdžerskim bubicama’’:

- Veoma je važno da pre svega roditelji budu uz svoje dete, ako već okruženje nije. Moramo da postanemo svesni da depresija nije nešto što se pojavljuje samo kod odraslih i zrelih ljudi, već i kod mladih ljudi i adolescenata, nekada čak i češće – upozorila je Janković i objasnila da adolescenti tražeći svoje mesto pod Suncem i formiraju svoj identitete proživljavaju depresivna stanja koja često prolaze bez prepoznavanja.

- ’’Crne misli’’, osećaj bezizlaznosti, nemoći mogu dovesti čak i do samoubistva, što nimalo nije bezazleno, ili autodestruktivnosti i agresije prema okolini – ukazuje Janković i objašnjava da je neophodno pratiti svaku nesvakidašnju promenu u ponašanju adolescenata.